Директор Средње техничке школе „Никола Тесла” о УЧЕЊУ НА ДАЉИНУ

Учење на даљину је изнуђено решење у ванредним околностима, нов je начин учења за већину ученика и наставника.

И наставницима и ученицима је тешко да се прилагоде на ову врсту учења а са друге стране су свесни да не губе ништа већ много добијају. Ученици добијају са два аспекта: са аспекта не губљења времена и перманентног усвајања знања на један нов, освежавајући и занимљив начин и са психолошког аспекта јер ће бити мотивисани да остану у кући а да не размишљају о вирусу, већ о својим обавезама и решавању домаћих задатака које им наставници задају путем интернета.

Наставници добијају једно ново искуство које ће им много значити у свом професионалном напредовању кроз учење путем интернет платформи и кроз специфичан начин комуникације и остваривања интеракције са ученицима и родитељима. У том смислу ће и њихов портфолио бити богатији за ово искуство и ново постигнуће у стандардима квалитета наставе и учења.

Иако су ученици и наставници условно речено „удаљени“ у ситуацији ванредних околности, мислим да ће после свега овог изаћи као победници и бити ближи а да ће проблеме решавати лакше јер како каже народна мудрост: „Оно што те не убије,то те ојача“. Тако ојачана веза ће мотивисати ученике и наставнике да негују праве вредности у систему образовања и уопште у сваком систему.

Све активности наставника и ученика су усмерене ка реализацији елемената, који чине стандарде квалификација. Мислим да уопште, а поготово у ванредним околностима, јесте кључан један елемент а то је мотивација ученика.Мотивисаност ученика је кључ за постизање добрих резултата у настави и учењу.

С тога бих се осврнуо на активности наставника које мотивишу ученике да постигну одговарајуће циљеве у учењу.Морамо знати да је наставницима веома тешко у оваквим околностима да мотивишу ученике. Да би успели у томе наставници припремају наставне јединице тако да се ослањају на пажњу ученика, на релевантност обраде тема, на самопоуздање и задовољство ученика.

Да би наставник привукао пажњу ученика он треба, на почетку часа, да учини нешто неочекивано како би их заинтересовао да би се ментално укључили у решавање проблема и показали радозналост. У нормалним условима наставник би направио неку гестикулацију, неку кратку занимљиву причу, показао интересантну слику или укључио у причу неку популарну песму. Касније, како се развија наставна јединица, наставник да би освежио заинтересованост ученика и држао пажњу перманентно би постављао потпитања, трик питања, квиз питања, постављао би кратке и једноставне задатке итд. Све ово наставник постиже својом способношћу да обогати своје предавање са драмским ефектима, променом интонације или тона гласа. Међутим у учењу на даљину ове елементе наставник мора модификовати и прилагодити интернету. Тако наставник прави занимљиве презентације са одговарајућим текстовима који су обојени, поткрепљени сликама, графиконима, анимацијама, текстовима који нису дуги и досадни, прави и решава типичне, занимљиве и базичне задатке а да онда ученик сам надогради своје знање и да има жељу да поставља питања наставнику да би решавао теже задатке.

Активности наставника и припреме наставних јединица су усмерене тако да не дозволе да незаинтересованост ученика пређе у одбојност тј. у аверзију према наставној јединици. Зато наставник планира час у супротном смеру, ка преласку незаинтересованости у релевантност. Ово наставник постиже разним симулацијама, студијама случаја, аналогијама којима ученику приближава стварни живот и његову заинтресованост, а у функцији је са његовим животним циљевима или академским захтевима.

Наставник кроз учење на даљину треба да гради код ученика самопоуздање. Ово наставник постиже кроз примену методичких средстава за постизање јасних, унапред одређених,циљева наставе, кроз јасне инструкције и кроз примере добре праксе. На тај начин ученик схвата шта тачно треба да уради, нема страх од непознатог и зна шта се очекује од њега. Тако ученик кроз награђени труд, позитивна искуства и добре повратне информације гради своје самопоуздање. Дакле, добро средство за мотивацију ученика је уствари његово лично ангажовање и спознаја својих реалних могућности, а не утицај среће или одлуке коју је донео неко други. Из оваквог самопоуздања произилази самоостваривање. И оно што је најважније: наставник треба увек да пронађе разлог да похвали ученика, јер ће то ученика оснажити да са еланом и одговорношћу приступи и другим академским подухватима.

Мотивација ученика захтева и емотивно испуњење тј. задовољство због постигнутих циљева. Зато наставник треба да има систем награђивања ученика да би код ученика постигао задовољство. Тај систем не мора бити материјалне природе (оцена, диплома, медаља..) али мора бити примерен систему вредности ученика. Неком ученику је довољно да добије вербалну похвалу, признање квалитета, промоцију. Одлука шта ће награда бити не сме бити погрешна, јер су ученици јако осетљиви на фер-плеј, па се може догодити да неадекватна оцена, ма колико је добра, може утицати демотивишуће на ученика. Зато наставник у ванредним условима прати напредовање ученика у његовим постигнућима и пре свега формативно оцењује, тј. добија повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања ученика и на основу тога даје јасне и конкретне препоруке за даље напредовање. Формативне оцене наставник евидентира у својој педагошкој документацији у складу са правилником о оцењивању а на крају неког периода, у овом случају када се заврши ванредно стање а можда и раније наставник ће сумативно оценити ученика.

Закључак се сам намеће, мотивисаност ученика и наставника је главно оружје да се ово стање превазиђе са што мање последица на резултате функционисања образовног система у нашој земљи Србији.